Preglupa

Nikako da se naviknem da svaki dan donosi promene. Manje ili više neprijatne i bolne. Mislila sam da mogu sve i da me bace medju zombije da bih preživela. I to se promenilo. Vidim gomile ljudi bez posla, preduzeća koja propadaju... Uhvatim sebe i u nekim čudnim mislima i sa nekim novim emocijama. Zapravo zavidim ljudima koji imaju normalne poslove i dovoljno novca da sebi priušte stan i porodicu. To mi se ranije nije dešavalo. Usput im poželim i neke ružne stvari, a to je grozno i izgrize me iznutra i bude mi još gore. A ceo život se trudim i pošteno radim i opet... Svaki dan strepim šta će sutra biti i da li ću imati dovoljno da preživim život. Ništa fensi, neka letovanja, zimovanja, put oko sveta. Samo za normalne, osnovne stvari i možda, po neku knjigu. Nisam se prilagodila, izgleda ovom novom vremenu ili bih možda bila neprilagodjena i u onom starom.